Udice za tešku panulu

Marin Huzjak

Panula za gofa i zubaca je kraljica sportskog ribolova! Ciljana lovina su ribetine ponekad teške i više desetaka kila. Borba s takvim mrcinama izaziva navale adrenalina, a oprema mora biti vrhunska da izdrži ekstremne sile i napore. Udice su izložene najvećim naporima, jer osim što moraju kao i ostala oprema istrpiti svu povlačnu silu koju riba pruža tijekom borbe, udice trpe snažne ugrize i škljocanje čeljusti kod najžešćih predatora poput gofa i zubaca.

Ovdje se kao inicijalno postavlja pitanje da li je bolje koristiti na predvezu udice ili rampin (trokuku, grampin). Stalno nešto novo isprobavam s predvezima, gušt mi je svakog sljedećeg gofa ili zubaca uloviti na drugačiji predvez. Ulovio sam ih do sada stvarno na raznorazne udice i svakakve rampine svih veličina. Otprilike sam došao do ovog zaključka. Kod korištenja predveza samo s udicama malo su češće situacije u kojima prilikom griza uopće ne uspijete zakačiti ribu. Rampin ima 3 kraka i lakše zakači ribu ali se s njega zubac lakše skida jer se događa to da pojedini krakovi rampina mogu služiti kao poluga za oslobađanje onom kraku koji je zabijen u tkivo ribe. Kod udice kad se jednom pravilno zabije toga nema pa su ispadanja ribe na pola puta puno rjeđa nego kod rampina. Ali zato s udicom treba odraditi “strpljivu“ kontru.

Strpljiva kontra

Kad riba zagrize, pametnije je ne kontrirati odmah. Zubatac koji uzme ješku u usta osjeti lagani otpor panule pa se instinktivno s ješkom u ustima okrece u suprotnom smjeru, da ješku išcupa i odnese da ju pojede. Kad je okrenut glavom od a repom prema ribolovcu realizacija kontre je iznimno visoka, puno veca nego kad je glavom okrenut prema ribolovcu koji kontrira. Udica se bez greške zabija, i to najcešce u kut usana, najsigurnije mjesto. Tada više nema ispadanja. Trebalo bi mu brojati 3-4 zamaha glavom koji ustvari prate zamahe repa dok se okrece (to ja volim napisati kao TUP TUP TUP TUP), pa tek onda kontrirati. To je jako teško, jer treba svladati adrenalin i refleksni trzaj koji napravimo kad nam riba udari. Tko to uspije savladati riba mu s udice nece bježati. S rampina se unatoc ovome riba s vremena na vrijeme otkaci. Možete mu popustiti cim takne ješku koliko god hocete, al on ce ipak s rampina ispasti ne tako rijetko u pola dna. Kod rampina je i prisutan onaj efekt koji se javlja kod fakira koji leže na iglama. Što više igala, to se teže i plice zabija. Kad se sve zbroji i oduzme, rampin je ucinkovitiji od udice kod refleksne kontre ali je najucinkovitija varijanta udica kod “strpljive“ kontre. Na vama je da odlucite. Pocetnicima bi preporucio rampin za prvih desetak riba, dok ne nauce svladati refleksnu kontru od koje je puno više štete nego koristi. Osobno, u zadnje vrijeme forsiram udicu i strpljivu kontru. Ispadanja više nema.

Karakteristike udica

Zbog ekstremnih uvjeta kojima se izlažu, udice za tešku panulu moraju zadovoljiti visoke kriterije u pogledu svojih karakteristika. Te se karakteristike prvenstveno odnose na cvrstinu, oblik, otpornost na koroziju, oštrinu, te pogodno uho ili oko na koje vežemo najlon predveza. Što se tice oblika, kao najbolje su se pokazale papagajke. Takav oblik je vrlo pogodan za kacenje u velikim i snažnim ustima predatora kojima je teška panula namijenjena. Parangalke (oblik aberdeen), koje su recimo za brancina izvrsne, kod teške panule pokazuju znatno lošije rezultate od papagajki. U pogledu oblika, treba naglasiti da zakrivljene udice puno bolje love nego ravne. Ako i kupite ravne, pikušajte ih kliještima malo zakriviti u stranu, ako je to moguce bez da se naruši unutarnja struktura kovine od koje su napravljene. Što se tice velicine udice, udica treba biti što veca, ali da ju ješka ipak može podnijeti, da može nesmetano plivati. Tako npr. necemo baš staviti na malu iglicu 3 velike udice za big game jer ce potonuti k'o sidro! Kad se govori o velicini udica opcenito u ribolovu vrijedi ona “velika udica lovi veliku ribu, a mala udica i malu i veliku ribu“. To bi pravilo u slucaju teške panule trebalo zanemariti jer se love stvarno krupni predatori koje je puno lakše uloviti velikom nego malom udicom, a najvece udice koje se koristi su takve velicine da ih i manji zubatac od 2 kila bez problema spakira u usta zajedno s lignjom. A manji zubac od toga vam ni ne treba!

Čvrstoća za kapitalce

Nadalje, udice moraju biti izrađene od iznimno čvrstih materijala, jer moraju izdržati ekstremne sile. Trebaju obavezno biti kovane, a nikako žičane, koje se lako izravnaju. Nerijetko se na teškoj panuli koriste i manje udice za big game, pogotovo na panuli za gofa. Osim što udice moraju zadovoljiti kriterij velike čvrstoće, one trebaju biti i elastične. Elastična udica kompenzira nedostatak čvrstoće pri najvećim opterecenjima. Mnoge su ribe izgubljene zbog krtih (neelastičnih) udica. Udica jednostavno pukne uslijed jake povlačne sile. Sjećam se jednog od prvih zubataca koji mi je ugrizao. Lovio sam sa živom lignjom, a klizna udica je bila neka bezvezna Zebco udica od krtog prokroma. Zubatac je zagucao cijelu lignju, ja sam kontrirao a zakačila ga je ta klizna. Zubatac nije bio velik, po mojoj procjeni samo oko 3-4 kilograma, nije pružao veliki otpor ali udica je svejedno pukla. Poslije sam uzeo istu takvu udicu i krenuo je testirati kliještima. Odmah je pukla, na vrlo malu silu, kakvu mogu pružiti i zubačići od 2 kilograma. Ne moram vam ni spominjati da sam odmah cijeli paket iskrenuo u smeće. Znam neke koji takve udice poklanjaju prijateljima haha. Prokrom od kojega je bila napravljena je jednostavno bio prekrt. Da je udica bila elastična, zubonja bi završio na gradelama. Ovako je otišao na dohranjivanje. Možda je i bolje tako, a ja sam platio svoju školu.

Samo oštro!

Ekstremna oštrina udice je imperativ! Pogledajte samo koliko su tvrde čeljusti naše ciljane lovine, zubaca i gofa. Samo iznimno oštra udica to može probiti i čvrsto se usidriti u tkivu. Udica prilikom kontre nailazi na vrlo tvrdo tkivo pa čak i kosti u ustima npr. zubaca. Vrlo je važno da udica prođe prepreke i da se zabije do kraja, u dno “koljena“, odnosno luka udice. U protivnom, ako se udica zarije samo malo iza vrha, zbog efekta poluge gubi na čvrstini i do nekoliko puta! Tada vam ju može slomiti i vrlo mala riba. Sam vrh udice mora biti čvrst i od takvog materijala da se lako ne tupi. Na kraju udice je oko ili uho. Kod sistema s fiksnim udicama, kao npr. na predvezu za gofa, može biti i uho na kraju. No medutim, kod sistema s jednom ili više kliznih udica oko je imperativ. Oko udice mora biti skroz stisnuto ili čak zavareno, jer u protivnom onaj loš spoj oštećuje najlon. Znam ljude koji su zbog toga gubili velike gofove. Najlon se tijekom borbe jednostavno ispila o taj oštri spoj u oku udice, a čak se može dogoditi da upredenica isklizne van kroz nedovoljno stisnut spoj. Tome se ipak može doskočiti s malo izolir trake, s par namotaja na vratu udice preko tog spoja. Problem se može riješiti i s malo termobužira. Ali tako ispada da kupujemo poluproizvod. Još bi jednu karakteristiku naveo kao važnu, a to je otpornost na koroziju. Onima koji idu često na more, to i nije problem jer se oprema troši prije nego stigne korodirati. Medutim, tko stigne na more jednom mjesečno ili i rjeđe, svaki put će ga dočekati ruzinave udice na predvezu. Malo ruzine i nije neki problem (pa ne bojimo se baš toliko tetanusa) , ali je problem to što vrh udice prvi nastrada, istrune ili se raspadne, udica se zatupi pa ju treba mijenjati. Pranjem u slatkoj vodi nakon svake upotrebe to se samo ublaži. Meni to jednostavno nije to, i volim loviti s prokromskim udicama koje ne korodiraju. Ako se neko odlući loviti s rampinom, vrijede u svemu potpuno isti kriteriji kao i za udice.

I kantaruše su u igri

Ovdje bih spomenuo još i udice kantaruše, to su udice na predvezu za lignju namijenjene kantarima i ostaloj manjoj ribi koja zna ponekad napadati lignju na panuli. Kantaruša se vezuje u produžetku iza glavne udice (koja se stavlja lignji u glavu ili korijen krakova), i kači se u krakove. Kantaruša mora pomiriti 2 relativno oprečna svojstva. Naime, zbog malenih usta kantara, ona treba biti mala, puno manja od glavnih udica na predvezu. Međutim, kako se za tu udicu zakači i zubatac, pa čak i gof, ta udica unatoc svojoj maloj veličini treba biti iznimno snažna i čvrsta. Dugo sam tražio savršenu kantarušu, dok nedavno nisam naišao na neke Gamakatsu. Love svaku manju (a i veću) ribu koja lignju samo i pogleda, ne ruzinaju a njihova čvrstoća je nešto što zapanjuje. Ajmo sad malo konkretnije. Nekad se lovilo s Mustadovim običnim pocinčanim parangalkama. Oblik nije previše pogodan za panulu, korodiraju, lako se izravnaju u borbi s većom ribom. No ribe je bilo i nije se žalilo za jednom ili dvije izgubljene ribe u danu kad bi ih se puno više našlo u brodu. Bila su to vremena kad je bilo lakše uloviti pravu ribu nego ješku. Kasnije su došle prokromske mustadove parangalke, nisu korodirale ali su znale pucati zbog krtog prokroma i nedostatka elastičnosti. Mustadove udice za podlanicu su donijele promjenu nabolje u pogledu oblika (papagajke) ali su se opet u borbi s velom ribom izravnavale, falilo im je čvrstoće. Tada se na tržištu pojavljuje sva sila novih udica i proizvodaca. Naučio sam školu s prijespomenutom prekrtom prokromskom Zebco udicom. VMC je izbacio na tržište vrlo dobre papagajke s black chrome premazom, kao tobože nekakvom zaštitom protiv korozije. Upravo je ruzinanje njihova najveca mana, pored u ponekim situacijama pretankog tijela. Owner radi revoluciju sa svojim modelom OC SSw s cutting point vrhom od kojeg panulaši najčešće koriste veličine od 4/0 do 6/0.

Owner je pojam

Nametnule su se kao ponajbolje panulaške udice za živu ješku. Iznimno su čvrste, oblik je savršen a njihova oštrina je nešto što fascinira. Kad sam prvi put s njima pravio nekoliko predveza pošteno sam se izbo, tako da sam danima imao rane po rukama. Oko udice je obrađeno vjerojatno najbolje na tržištu. Medutim ove udice imaju i mane. Unatoć navodnoj zaštiti od korozije (black chrome) ove udice vataju ruzinu u rekordnom roku a kao posljedica toga vrh im se zatupi puno brže nego mnogim drugim udicama. Općenito se lako i brzo tupe, već od samog povlačenja kroz more a vrh se prilikom pokušaja oštrenja raspada, neda se oštriti, ili vrlo teško. Ima još jedna mana, a to je krtost, koja međutim rijetko dođe do izražaja zbog velike čvrstoće ovih udica. Pa ipak, puno sam puta čuo da je nekome riba slomila ownericu, baš zbog krtosti. Imao sam i sam jedno takvo iskustvo, s nevelikim gofom od nekih 5 kila. Borba je trajala relativno kratko, malo sam ga isforsirao brzom vožnjom i nisam mu dao da krene u dubinu. Tako sam ga izmorio vrlo brzo i dovukao do bande broda. Držao sam predvez od upredenice 0,29 mm u jednoj ruci dok sam drugom rukom krenuo s kučmom prema gofu. U taj tren je on mlatnuo glavom i oslobodio se. Mogao sam ga samo gledati kako klizi nazad u spasonosnu dubinu. Prava nevjerica je tek uslijedila kad sam vidio slomljenu udicu. Udarac gofa zbog kojeg je udica pukla je bio totalno bezazlen, jer da je udarac bio iole jači, tanka upredenica 0,29 bi mi rasparala prste. Što se dogodilo? Udica se očito nije dovoljno duboko zabila (samo vrh), pa je nastao efekt poluge koji je u kombinaciji s neelastičnom (krtom) udicom doveo do nemilog dogadaja.
Prema svim navedenim osobinama ownerice bih ocjenio kao najbolje udice za jednokratnu uporabu. Ako vam nije do mijenjanja predveza i oštrenja udica kod svakog izlaska na more izaberite neke prokromske kovane udice sličnog oblika i provjerene čvrstoće. Neki panulaši koriste (pogotovo za gofa) Ownerove udice za big game, Gorilla live bait. Zbog ekstremne čvrstoće tu se pitanje krtosti uopće ne postavlja. Zbog velike debljine, odnosno težine, nisu pogodne za male ješke, ali na velikoj iglici su savršen izbor za orhana. U zadnje vrijeme se dosta eksperimentira i s udicama za vertical jigging koje su pokazale dosta dobre rezultate.

Nema savršene?

Pogledao sam na stotine modela udica po ribomaterijalima i još nisam našao savršenu za panulu. Ocito je da sam prezahtjevan, ili možda ipak nisam? Prije koju godinu sam našao neke VMC udice što se prodaju na komade, točna oznaka modela mi je nepoznata. Oblik im je vrlo sličan ownerici, oštrina gotovo jednaka, dovoljno su čvrste, ali i elastičnije nego ownerice (kojima je krtost ponekad problem). Prednost u odnosu na ownerice je što se ova udica ne tupi (odnosno jako teško) i što ne korodira ni najmanje, čak ni nakon više godina upotrebe. Lovio sam u par navrata s njom nemale gofove i udica je savršeno odradila svoj posao. Zubačevu tvrdu čeljust probija beskomprmisno! Ipak, i ova udica ima jednu manu. Oko na spoju nije dobro obrađeno niti zavareno pa se tu lako oštečuje najlon. To se riješi na prijespomenuti način s izolir trakom ili termobužirom. Unatoć toj nesavršenosti, ova je udica za sada moj favorit.
Općenito je poželjno oprati udice i predvez u slatkoj vodi nakon korištenja. Prije nove upotrebe provjerite oštrinu udica. Udice se polako ali sigurno tupe i samim povlačenjem kroz more. Dobro ih je malo naoštriti. Ma što malo, zapravo što više. Prilikom borbe s ribom i zamaranja kapitalaca, udice se znaju deformirati, lagano ispraviti. Pokušajte ih popraviti kliještima, ako im to neće narušiti strukturu i čvrstoću. Ako niste sigurni u to, bolje ih je zamijeniti novima. Nemojte kod teške panule ništa prepuštati slučaju, jer ćete u protivnom izgubiti ribu života!